Komercijalna banka odlazi u istoriju, ali njeni rezultati ostaju

Od danas Komercijalna banka više neće poslovati pod svojim dosadašnjim imenom. NLB Komercijalna banka postaje NLB Banka, čime se završava višegodišnji proces integracije u NLB Grupu. Za klijente se, prema obaveštenju banke, praktično ništa ne menja: računi, kartice, krediti, depoziti, ugovori i digitalne usluge ostaju na snazi, a banka nastavlja da posluje kao isto pravno lice. Menja se, dakle, ime, dok ono što je decenijama bilo poznato kao Komercijalna banka odlazi u istoriju.

Ipak, kraj jednog imena zanimljiv je i zbog toga što se Komercijalna banka nije našla u vlasništvu NLB-a zato što je bila neuspešna ili pred gašenjem. Naprotiv, njeni rezultati neposredno pre prodaje pokazuju da je tada već bila veoma profitabilna banka, što je činjenica koja se danas pomalo gubi kada se govori o njenoj transformaciji u okviru NLB Grupe.

Komercijalna banka je 2019. godine ostvarila 8,956 milijardi dinara neto dobiti, što je bio jedan od njenih najboljih rezultata. Još značajniji su pokazatelji profitabilnosti: ROA, odnosno prinos na ukupnu aktivu, iznosio je 2,00 odsto, dok je ROE, prinos na kapital, bio 11,71 odsto. Neto kamatna marža iznosila je 3,04 odsto, a odnos troškova i prihoda 61,70 odsto. Sve ove pokazatelje banka je objavila u svojim finansijskim izveštajima.

To je važnije od poređenja dve nominalne cifre dobiti. Današnja NLB Komercijalna banka je, naravno, mnogo veća institucija. Prema podacima NLB Grupe, na kraju 2025. godine imala je 6,062 milijarde evra aktive, 1.043.052 aktivna klijenta i ostvarila je 153,8 miliona evra dobiti posle poreza.

Ali današnju banku nije moguće jednostavno upoređivati sa Komercijalnom bankom iz 2019. godine, jer je u međuvremenu došlo do pripajanja NLB Banke Beograd. Posle tog spajanja, koje je završeno 2022. godine, ukupna aktiva kombinovane banke iznosila je 4,7 milijardi evra, a kreditni portfolio povećan je za 23 odsto. Banka je tada imala 186 ekspozitura i više od milion klijenata.

Zbog toga današnjih 153,8 miliona evra dobiti ne treba posmatrati kao jednostavan dokaz da je NLB napravila mnogo bolju banku od one koju je kupila. Današnja banka posluje sa većim bilansom i u njenim rezultatima se vidi efekat integracije dve banke. Ono što se, međutim, može prilično jasno zaključiti jeste da je Komercijalna banka već pre prodaje bila veoma ozbiljan i profitabilan učesnik na domaćem tržištu.

Uostalom, njen položaj tada nije bio mali ni kada se posmatra tržište. Prema podacima zasnovanim na statistikama Narodne banke Srbije, Komercijalna banka je 2019. godine imala 8,3 odsto tržišnog učešća po ukupnoj aktivi i 7,9 odsto po kreditima, što ju je svrstalo među najveće banke u zemlji.

NLB je za 83,23 odsto akcija Komercijalne banke ponudila 387 miliona evra, a transakcija je završena krajem 2020. godine. To je bio jedan od najvažnijih događaja u procesu konsolidacije srpskog bankarskog tržišta, ali i trenutak kada je država izgubila kontrolu nad jednom od svojih najvećih banaka.

Danas je teško osporiti da je banka u okviru NLB Grupe poslovno uspešna. Njena aktiva je porasla, broj klijenata je veliki, a profit od 153,8 miliona evra predstavlja veoma ozbiljan rezultat. Ali jednako je teško tvrditi da je Komercijalna banka pre prodaje bila neefikasna ili neuspešna. Njeni rezultati iz 2019. godine govore upravo suprotno: gotovo devet milijardi dinara dobiti, ROE od 11,71 odsto, ROA od dva odsto i neto kamatna marža od 3,04 odsto.

Zato je možda najpoštenije reći da je NLB od Komercijalne banke napravila veću banku, ali ne i da je tek NLB od nje napravila dobru banku. Komercijalna je već imala dobre rezultate kada je prodata, a današnji rast treba posmatrati i kroz povećanje obima poslovanja i pripajanje NLB Banke.

Za klijente se danas, praktično, završava samo jedna stvar – ime koje su decenijama gledali na poslovnicama, karticama i dokumentima. Komercijalna banka ostaje pravni deo današnje institucije, ali njeno ime više neće biti deo svakodnevnog bankarskog života.

Posle 56 godina, Komercijalna banka tako ne odlazi u istoriju kao banka koja nije uspela. Naprotiv, njeni finansijski rezultati iz perioda neposredno pre prodaje pokazuju da je u privatizaciju ušla kao velika, profitabilna i tržišno značajna banka.

Da li je današnja banka bolja? To je već stvar kriterijuma. Ako se meri veličinom aktive i ukupnom dobiti, svakako je veća. Ako se pita da li je Komercijalna banka pre prodaje bila loša banka koju je neko morao da dođe da spasava, njene brojke daju sasvim drugačiji odgovor.